Zbog sumnji u moguće zloupotrebe, pojedine opozicione stranke angažovale su se u nameri da aktiviraju naše građane u inostranstvu da budu “čuvari kutija”, odnosno kontrolori.
Na predstojećim izborima biće otvoreno 77 biračkih mesta u inostranstvu. Glasanje će biti organizovano u 34 zemlje, a za izlazak na birališta u inostranstvu prijavilo se 38.876 državljana Srbije.
Zbog sumnje u moguće zloupotrebe, deo opozicije pozvao je naše građane u inostranstvu da budu kontrolori.
Lider Demokratske stranke Zoran Lutovac kaže za Nova.rs da opozicione stranke same rade na aktiviranju građana iz dijaspore da se uključe u kontrolu izbornog procesa.
“Za nas je posebno simptomatičan veliki broj prijavljenih birača u Bosni i Hercegovini, s obzirom da postoji osnovana sumnja na zloupotrebu dvojnog državljanstva koje ti građani mahom imaju. Postoji velika mogućnost da ti građani i ne znaju da se nalaze na tim spiskovima, s obzirom da je takvih slučajeva bilo i u vezi prikupljanja potpisa”, navodi Lutovac.
Poziv za “čuvare kutija” u dijaspori stigao je i sa Tviter naloga “Dijaspora glasa”:
“Pozivamo čuvare kutija! Traže se kontrolori u sledećim gradovima: Sarajevo, Banja Luka, Bijeljina, Višegrad, Zvornik (BiH), Berlin, Minhen, Frankfurt, Štutgart (Nemačka), Beč (Austrija), Pariz (Francuska)”.
📢Pozivamo čuvare kutija! Traže se kontrolori u sledećim gradovima:
🇧🇦 BiH
Sarajevo, Banja Luka, Bijeljina, Višegrad, Zvornik🇩🇪 Nemačka
Berlin, Minhen, Frankfurt, Štutgart🇦🇹 Austrija
Beč🇫🇷 Francuska
ParizAko ste zainteresovani za ovu poziciju, javite nam se u DM! 📢
— Dijaspora Glasa 2022 (@dijaspora2022) March 14, 2022
Podatak da se za glasanje u inostranstvu prijavilo tri puta više građana nego na izborima 2020. objavio je Cesid. Kako je za Nova.rs ranije rekao Bojan Klačar, izvršni direktor te organizacije, reč je uglavnom o mladim ljudima koji su nedavno otišli iz Srbije, a čak trećina ukupnog broja birača iz dijaspore dolazi iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Klačar je izjavio da postoje dva objašnjenja za povećanje zainteresovanosti dijaspore da glasa na izborima 3. aprila.
“Prvi je postojanje kampanje da se ljudi prijave po mestu prebivališta, a koju su vodile neke političke organitacije, a bila je vidljiva i kampanja na društvenim mrežama koju su vodili pojedinci, ali i organizacije. Drugi razlog je i to što se na ovim izborima pojavljuju sve relevantne političke organizacije, što budi takmičarski duh i među biračima. To sve dovodi do toga da će biti veća izlaznost na ovim izborima, nego što je bila prethodnih godina”, rekao je on.
Zanimljivo je da je na glasanje na referendumu o ustavnim promenama bilo omogućeno samo u 10 gradova u svetu. O promenama Ustava nisu mogli da se izjasne srpski državljani u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, ali ni u Americi, Kanadi, Australiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima…
(nova.rs)