Evropska unija usvojila zakon kojim štiti sve uzbunjivače

Evropski parlament usvojio je zakon kojem je cilj da ohrabri građane da prijave sve nezakonitosti sa kojima se suoče.

Uzbunjivači širom Evropske unije dobili su veću zaštitu – usvojen je zakon kojem je cilj da ohrabri građane da prijave sve nezakonite postupke sa kojima se sretnu.

Novi zakon, koji je usvojio Evropski parlament, stvoriće “bezbedne kanale” za prijavu kršenja zakona i štiti građane od svih posledica posle prijave.

Ovo je prvi put da su uzbunjivači dobili zaštitu širom EU.

Pravila su prethodno bila u rukama zemalja članica, što je dovodilo do veoma različitih pristupa sličnim problemima.

Novi zakon je odobren sa 591 glasom “za”, 29 glasova “protiv”, uz 33 uzdržana.

Šta zakon kaže?

Novi zakon uzbunjivačima koji prijave kršenje zakona Evropske unije daje “visok nivo zaštite”.

Takođe, on omogućava “bezbedne kanale” za prijavljivanje informacija o nezakonitim postupcima unutar organizacije u kojoj se to dogodilo, ali i vlastima.

Ukoliko to ne donese nikakve rezultate, uzbunjivačima je dozvoljeno da izađu u javnost i razgovaraju sa medijima.

Zakon štiti uzbunjivače od otkaza, premeštanja na niže radno mesto i svakog drugog vida kazne.

Obaveza vlasti je da obuči zvaničnike kako bi znali da sa uzbunjivačima postupaju u okviru zakona.

Zašto je donet?

Zakon kaže da uzbunjivači imaju “ključnu ulogu” u sprečavanju kršenja zakona Evropske unije, kao i da štite društvo.

Međutim, kako navode, “potencijalni uzbunjivači se često plaše šta će im se dogoditi ako prijave nešto što ih brine ili u šta sumnjaju”.

“Trebalo bi da štitimo uzbunjivače od kažnjavanja, otkaza, premeštanja na niže radno mesto ili tužbi, ako rade nešto dobro za društvo”, izjavio je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.

“To će pomoći u borbi protiv prevara, korupcije, izbegavanja plaćanja poreza i štete po ljudsko zdravlje i okolinu”.

Nevladina organizacija Transperensi internešnal, koja prati i objavljuje priče o korupciji u politici i među korporacijama, navodi da će ovaj zakon zaposlenima omogućiti “veću pravnu sigurnost”.

Poznati slučajevi:

  • LuksLiks: Uzbunjivači koji su radili za firmu Prajs voterhaus kupers objavili su podatke o povoljnim poreskim aranžmanima koje je Luksemburg nudio nekim od najvećih kompanija sveta, dok je predsednik Evopske komisije Žan-Klod Junker bio premijer
  • Rajski papiri: Milioni finansijskih dokumenata su objavljeni na internetu, a među njima je bilo podataka o šemama za izbegavanje poreza. U papirima je otkriveno da su bogati tajno ulagali novac u poreski raj
  • Kembridž analitika: Britanska kompanija za obradu podataka bila je optužena za korišćenje ličnih podataka miliona korisnika Fejsbuka bez njihovog pristanka
  • Panamski papiri: Oko 11 miliona poverljivih dokumenata je procurelo iz advokatske kancelarije iz Paname. Odnosili su se na to kako je firma pomagala klijentima da operu novac, izbegnu kazne i poreze

Kakvi su bili prethodna pravila o uzbunjivačima?

Sve je bilo u rukama država članica Evropske unije, što je u praksi dovodilo do velikih razlika u sličnim slučajevima.

Iz Evropske komisije navode da je samo deset članica – Francuska, Mađarska, Irska, Italija, Litvanija, Malta, Holandija, Slovačka, Švedska i Velika Britanija – imalo uslaglašene zakone koje štite uzbunjivače.

Da li su svi podržali zakon?

Tokom pregovora o zakonu, neke države su želele da ga uspore.

Luksemburg, Irska i Mađarska su želele da se pitanja poreza isključe, ali su na kraju odustali od toga, prenosi Rojters.

Ukoliko članice ne primene zakon u praksi, Evropska komisija može da preuzme disciplinske korake protiv nje i da slučaj prenese na Evropski sud pravde.

(BBC na srpskom)

Facebook Komentari

Pročitajte još

Popularno