Gotovo šest i po miliona birača izlazi na glasanje jer je prethodna vlada, koju su činile Narodna partija Austrije (OVP) kancelara Sebastijana Kurca i Slobodarska partija Austrije (FPO) doskorašnjeg lidera Hajnca Kristijana Štrahea, oborena zbog korupcionaške afere lidera FPO-a.
„Suštinski, ovi izbori neće promeniti ništa posebno jer su sve šanse da kancelar ostane isti.
Jedino postoje minimalne šanse da Sebastijan Kurc promeni koalicionog partnera”, kaže za BBC na srpskom Vedran Džihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku.
Austrijanci biraju 183 poslanika Nacionalnog parlamenta – jednog od dva doma zakonodavne vlasti.
Stranačke liste raspodeliće mandate po tri principa – regionalnom, pokrajinskom i nacionalnom, na kome važi cenzus od četiri odsto.
Pravo da biraju imaju svi stariji od 16 godina, a pravo da budu izabrani svi stariji od 18 godina.
Ko su glavni politički igrači
Sa prednošću vladajuće stranke u izbore ulaze konzervativci Sebastijana Kurca – Narodna partija Austrije.
Iako mu je vlada srušena zajedničkim glasanjem ideoloških neprijatelja – nacionalista iz Slobodarske partije i Socijaldemokratske partije – ankete pokazuju da rejting doskorašnjeg premijera nije u velikoj meri uzdrman.
„Posle afere Ibicagejt, i Kurc je izgubio deo svog oreola i harizme – da je mlad, elokventan, harizmatičan, prihvatljiv za sve”, smatra Vedran Džihić.
Afera je direktno pogađala vrh Slobodarske partije koji se povukao iz politike – Hajnca Kristijana Štrahea zamenio je donekle umereniji Norbert Hofer.
„Hofer je figura u prolazu – imajući u vidu karakter birača, činjenicu da su slobodari protestna stranka stvorena da bude u opoziciji, takve stavove više reprezentuje dosadašnji ministar policije Kikl”, opisuje novog lidera austrijske ekstremne desnice Vedran Džihić.
„Ibicagejt” je oborila jednu vladu i jedno stranačko rukovodstvo, ali ankete pokazuju da su slobodari izgubili tek petinu birača.
„Prvi put je na tako otvoren i slikovit način raskrinkano ono što mnogi smatraju da se nalazi iza tih populističkih i nacionalističkih opcija – klijentelizam, korupcija, shvatanje politike koje se protivi onome što oni propagiraju.
Slobodari ulaze u svaku kampanju sa tezom da se na čelu države nalaze korumpirane elite, koje ne rade u interesu zajednice, ne bave se čistom politikom, a onda su oni pokazali upravo to što kritikuju.”
Dobar rezultat očekuje i Socijaldemokratska partija Austrije (SPO), tradicionalno snažna partija umerene levice, koju na ove izbore predvodi predsednica Pamela Rendi-Vagner.
Iznenađenje bi mogao da predstavlja veći broj mandata Zelenih, koji su veoma uspešno nametnuli temu klimatskih promena kao jednu od centralnih u izbornoj kampanji – bio bi to veliki povratak ove stranke posle ostanka ispod cenzusa pre dve godine.
Na ulazak u parlament računa i stranka Neos, članica grupacije evropskih liberala, prepoznatljiva po roze boji svojih plakata.
Iznenađenje prethodnih izbora, alternativna lista Petera Pilca, sada uz Pilca ima novu liderku i ime – „Sad”, ali i nešto slabije šanse za ostanak u poslaničkim klupama.
Postizborna kombinatorika
Iako su većim delom kampanje dominirala socijalna pitanja, ali i klimatske promene kao svetska tema prilagođena austrijskim uslovima, finiš kampanje doneo je žestoku raspravu o pitanju koje već godinama polarizuje austrijsko društvo.
Sa idejom konsolidacije svojih konzervativnih birača, Sebastijan Kurc je u finišu izborne kampanje na dnevni red snažno vratio pitanje migranata, a posebno raspodele izbeglica iz Mediterana – fokusirajući pažnju na temu koja podiže biračke emocije, ali i uslovljava eventualni izbor budućeg koalicionog partnera – povratak FPO-u ili ulazak u igru Zelenih.
„Pozicije Kurca i Zelenih su dijametralno suprotne, a u finišu kampanje su se dodatno udaljile, a ne približile.
Otvorena su pitanja migracije, izbeglica i to sa posebnom žestinom, pa to pokazuje da ta saradnja definitivno neće ići”, kaže Džihić.
Sve to, u igru vraća scenario ponavljanja sa poslednjih izbora – koaliciju ekstremne i umerene desnice, prvi put viđenu 2000. godine u spoju Volfganga Šisela i Jerga Hajdera.
„Norbert Hofer se udvara Sebastijanu Kurcu i to bi za bivšeg kancelara bila najjednostavnija opcija, ali i najriskantnija – ako se ponovi neka afera poput Ibice, on bi potpuno izgubio kredibilitet.”
Ipak, imajući u vidu da je najteže doba izbegličke krize prošlo, ni FPO ne može da računa na svojih nekadašnjih čak i više od 30 odsto glasova podrške u jeku dolaska izbeglica.
Na opciju „velike koalicije” narodnjaka i socijaldemokrata gotovo da niko i ne računa, mada ni ona ne bi bila novitet – više puta i ova opcija je probana u Austriji.
„Koalicija Neosa i Zelenih sa narodnjacima bila bi novitet za ovaj deo Evrope, ono što Angela Merkel nije uspela da uradi posle prethodnih izbora u Nemačkoj.
Ipak, ni to ne bi promenilo tok austrijske istorije – sve moguće kombinacije su ovde već isprobane”, zaključuje Džihić.
Srbi(ja) i izbori u Austriji
U samom finišu austrijske predizborne kampanje, kao jedan od aktera pojavila se i – Srbija.
Tačnije, predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić uputio je poruku podrške lideru Narodne partije Austrije Sebastijanu Kurcu.
„Želim sve najbolje mom prijatelju i nadam se da će na izborima osvojiti većinu glasova građana Austrije.
On je iskren, ozbiljan mladi političar, koji će poboljšati odnose na Zapadnom Balkanu i u celoj Evropi”, naveo je Vučić u video poruci.
Takođe, Sebastijan Kurc jedini je od stranačkih lidera na austrijskim izborima dobio priliku da u opširnom intervjuu za provladinu agenciju Tanjug pozove Srbe da glasaju za njega.
„Puno toga oko Kurca slaže se u Vučićevoj pragmatičnoj priči u kojoj sve može zarad utvrđivanja sopstvenih pozicija.
I Kurcu je važno da ima alijansu na Balkanu, a i on pokazuje da ne zazire od saradnje sa raznima – od Makrona do italijanskog ekstremiste Salvinija – to je saradnja iz pragmatizma koja po demokratiju ima često veoma negativne posledice”, smatra Vedran Džihić.
On podseća da je u Makedoniji Sebastijan Kurc do poslednjih izbora podržavao bivšeg premijera Nikolu Gruevskog, da bi potom slična pisma podrške upućivao njegovom nasledniku i rivalu Zoranu Zaevu posle postizanja dogovora sa Grčkom oko imena zemlje.
Na listi Socijaldemokratske partije Austrije ponovo će visoko mesto zauzeti Kristijan Kovačević, prvi poslanik srpskog porekla u austrijskom parlamentu.
Mogu li izbori uticati na odnose sa Balkanom
Mesto ministra inostranih poslova „lansiralo” je Sebastijana Kurca do mesta prvog čoveka prethodne vlade u Austriji.
Dok je funkcionisala koalicija sa slobodarima, ministarku Karin Knajsl predložila je upravo ova stranka.
U tehnokratskom kabinetu koji je nasledio Kurcovu vladu u periodu od njenog pada do formiranja nove, diplomatiju je predvodio Aleksander Šalenberg koga stručnjaci opisuju kao „desnu ruku” Sebastijana Kurca.
„Kakva god da bude koalicija, ministar spoljnih poslova ostaće isti – Šalenberg ima mnogo više znanja od Kurca u spoljnoj politici, snalažljiviji je od njega.
Uvek gleda šta se zbiva u Evropskoj uniji i prati trendove u Briselu i Nemačkoj, i to kombinuje sa znanjem o austrijskim ciljevima u susedstvu”, ocenjuje Vedran Džihić.
Ovaj ekspert austrijske ciljeve na Balkanu vidi pre svega kao ekonomske.
„Kroz banke, osiguranja, srednja i mala preduzeća na Balkanu, Austrija generiše veliki deo društvenog proizvoda.
U pitanjima proširenja Evropske unije, demokratizacije i sloboda u društvima Balkana, Austrija prati evropski trend – traljav, polovičan, nedosledan, a to pojedine elite koriste za svoje svrhe.”
Džihić zaključuje da će politika Austrije na Balkanu ostati pre svega vođena ekonomskim interesima, uz nijansu kulturne saradnje i pozivanja na zajedničku istoriju.
(bbc.com)
