Mladen Pavlović: Studij medicine u Beču je lakši, ali mnogo bolje organizovan, a profesori otvoreniji

Mladen Pavlović je 2011. godine došao u Beč kako bi upisao studij stomatologije, ali se kasnije ipak odlučio za medicinu. Danas ovaj mladi i perspektivni momak uspješno završava studije, a za dunav.at je podijelio svoje iskustvo studiranja i rada u Beču.

“Došao sam u Beč 2011. godine sa ciljem da studiram stomatologiju, pošto je to bio prvobitni plan jer mi je majka stomatolog. Međutim, godina kada sam radio prijemni je bila posljednja kada je prijemni i za medicinu i za stomatologiju bio isti. Ja sam uspeo da položim i jedan i drugi, a nakon toga sam se odlučio za medicinu jer nudi širi spektar mogućnosti. Iz ove perspektive mi je jako drago što sam to uradio i zaista se ne kajem”, kaže on.

Objasnio nam je kako je došao u Beč i kako se prvi put susreo sa prijemnim ispitom na stranom jeziku.

“Moja poslednja godina gimnazije je bila jako stresna, jer sam u školi učio engleski i francuski. Zbog toga sam morao počnem da učim njemački intenzivno, i do prijemnog da imam B2 nivo, što u tom trenutku nije bilo dovoljno. Na prijemnom sam imao neverovatnu sreću, jer sam bio poslednji na listi koji je prošao i na medicini i na stomatologiji. Olakšavajuća okolnost je bila da inostrani studenti nisu ulazili u kvotu sa studentima sa nemačkog govornog područja, jer bi to jezički zaista bilo nemoguće. Čak i po dolasku u Beč u prve dve godine studija sam još uvek imao male probleme sa jezikom, dok to naravno, nije leglo kako treba”, priča Mladen.

Mladen je, kako i sam kaže, veoma društvena osoba, a po dolasku u Beč je odmah stekao i prijatelje sa kojima je i danas u kontaktu. On je takođe bio i član Organizacije Srpskih Studenata u Inostranstvu, ogranak Beč, gde je upoznao mnogo novih ljudi i doživeo nova iskustva.

“Prvog dana Beču upoznao sam drugaricu Vanesu koja je isto taj dan došla iz Sarajeva, da studira i takođe nije poznavala nikog. Tako smo počeli da se družimo i da upoznajemo ljude, uglavnom studente sa naših prostora. U Beču postoje određeni kafići, mesta, biblioteke gde se naši studenti okupljaju i umrežavaju. Ja sam jako vezan za Srbiju i za naš narod, odlučio sam se za učlanjenje u OSSI Beč. Određeni period sam bio i u upravnom odboru OSSI-ja, u odseku za spoljna pitanja. U sklopu njega smo imali i različite sektore, kao na primer kulturni sektor, sektor za zabavu, za medije i tako dalje, gde su mladi ljudi istih interesovanja mogli da razmenjuju ideje i rade na raznim projektima”, kaže on.

Mladen nam je takođe rekao nešto više o kulturi u Austriji, koja u svakom slučaju, može da bude na boljem nivou.

“Kada se radi o samoj kulturi u Austriji mislim da je odnos naših ljudi prema kulturi ovde bolji nego što je odnos naših ljudi prema kulturi u matici. Nije zadovoljavajuće jer smatram da može mnogo bolje. A da bismo odgovorili zašto je tako, moramo da napravimo jednu dubinsku analizu i na to pitanje nije lako odgovoriti”, rekao je Mladen.

Dolazak u Beč na studije je ranije bio mnogo lakši, međutim Mladen smatra, ukoliko se mladi ljudi za to odluče, neće im biti problem da se adaptiraju, upravo zbog velikog broja ljudi koji dolaze sa prostora bivše Jugoslavije.

“Kada sam dolazio u Beč nije bilo teško da se ovde dođe. U to vreme, kao i danas, ima jako puno naših studenta. Kada kažem naših, ne mislim samo na studente iz Srbije nego iz svih država bivše Jugoslavije. Mi između sebe imamo mnogo bolji odnos nego sa studentima koji su iz drugih zemalja. Naš mentalitet se dosta razlikuje u odnosu na Austrijance ili Nemce, a i mislim da je jezik barijera, jer nikad ne možete da se sporazumevate sa nekim kao na svom maternjem jeziku. Danas, koliko čujem, otežan je pravni proces dolaska ovde, ali sama adaptacija nije teška, posebno zbog velikog broja naših studenta i ljudi koji ovde zive”, smatra Mladen.

Prije nego što se odlučio na studiji medicine, bio je zainteresovan za studij ekonomije, ali na njegov izbor imali su uticaj profesori u srednjoj školi, kao i roditelji.

“Moj otac je ekonomista, i ja sam prve dve godine u gimnaziji bio jako dobar u matematici i iz tih predmeta koji su bliži finansijama i samoj ekonomiji, zato sam i smatrao da je prirodno da upišem ekonomiju. Međutim, na kraju druge godine gimnazije, moj tadašnji profesor matematike je bio zamenjen za jednog drugog, a profesorka biologije je bila zamenjena za novu profesorku biologije. Ono što je zanimljivo je to da sam ja u prve dve godine bio jako loš iz biologije, ali se sve naglo promenilo nakon te treće godine gde sam sa novom profesorkom biologije sam razvio odličan odnos. Taj odnos je najodgovorniji što sam počeo da učim biologiju i što sam nakon toga išao i na takmičenja iz nje. A u četvrtoj godini, kada se već odlučuje o daljim planovima, odabrao sam ono u čemu sam u tome trenutku bio najbolji. Zato smatram da je odnos sa profesora u školi jako bitan kako bi učenici zavoleli određeni predmet, iako kod mene možda postoji i neka genteska odrednica ka medicini koja je odigrala svoju ulogu”, priča on.  

Studij medicine u Austriji se mnogo razlikuje od studija medicine u Srbiji, a Mladen je podijelio i svoje iskustvo koje može da pomogne studentima koji planiraju da upišu medicinu u Beču.

“Studij medicine u Beču je odličan i mislim je dosta bolji nego na našim prostorima. Ovo je ekonomski jača zemlja koja mnogo više ulaže u nauku i samim tim je na višem tehnološkom nivou. Medicina se više ne meri samo ljudskim znanjem, koje je naravno, jako važno, već se meri i sa tim šta možete da učinite pomoću tehnologije. Iz tog razloga mislim da su studije dosta bolje ovde, jer može više potrebnog znanja da se prenese. Za razliku studija u Srbiji, ovde u toku jedne godine postoji šest tema-blokova koje obuhvataju više predmeta. U okviru jednog bloka, na primer blok u vezi srca, uči se sve što obuhvata srce, i anatomija i bolesti srca… i sve je odjednom. Mislim da se na ovaj način mnogo bolje pamti. To vidim iz svoga iskustva, a i iz iskustva svojih kolega. Isto tako je važno napomenuti da je fakulet ovde po mom mišljenju lakši nego što je dole. Međutim, lakši ne znači i lošiji. Smatram da je upravo to poenta priče, jer su profesori ovde dosta otvoreniji u odnosu prema studentima, imaju više vremena i razumevanja za njih i pružaju im više pažnje. Sve se zasniva na boljem međuljudskom odnosu i ne pokazuje se potreba za izražavanjam razlike između profesora i studenta. Mislim da upravo to doprinosi lakšem učenju i boljem kvalitetu nastave. Naši profesori često stvaraju nepotreban stres studentima i to otežava sam studij. Ja lično nisam imao iskustvo sa takvim profesorima, ali dosta mojih kolega koji studiraju u Srbiji jesu. Osim toga, studentska organizacija koja se u Austriji bavi zaštitom prava studenata je mnogo bolje organizovana i mislim da i to pomaže u svemu, jer imaju jako dobru podršku države” , kazao je on.

Medicina se u svijetu sve više razvija, a kako i sam Mladen kaže globalna medicina, kao i politika u medicini će postajati sve bitnije za čovjeka i njegovo postojanje.

“Kada se o medicini radi, ona je veoma širok pojam. Ono što je tipično za studente nakon studija jeste usmeravanje ka kliničkoj medicini, odnosno to da postanu doktori. Preostali smerovi se uglavnom dele na naučna istraživanja, javno zdravstvo i globalna medicina, i igraju podjednako važnu ulogu. Istraživačka medicina se bavi pitanjima kako poboljšati terapiju ili kvalitet života. Oblasti koje će u narednom periodu biti sve važnije jesu javna i globalna medicina, koje obuhvataju zdravlje čitavog drustva, ali i medicinsku politiku. Ove grane medicine će imati mnogo izazova u budućnosti i zahtevaće sve više medicinskih stručnjaka. Razlog leži u tome da je populacija ljudi u razvijenim zemljama sve starija i sve je više bolesnih, dok je broj lekara nedovoljan. To postaje veiiki izazov za javne finansije tih zemalja, a kvalitet zdravstvene nege, koji bi time mogao da bude ugrožen, ne bi trebalo da određuju isključivo poslovni ljudi i političari zaduženi za ekonomska pitanja, već i osobe koje na prvom mestu brinu o zdravlju ljudi”, kaže on.

Kada se radi o budućnosti, Mladen još uvijek bira svoj put, ali smo sigurni da je ispred njega lijepa i perspektivna budućnost.

“Kod mene je još otvoren izbor i nisam siguran šta ću zasad, interesuje me interna medicina, ali kažem da to uvek može da se promeni. Trenutno mi je tema diplomskog u vezi sa patologijom, i mislim da je jako zanimljiva jer može da mi otvori neka druga vrata koja su u vezi sa naučnim istraživanjima, a ovde se dosta pridonosi pažnja upravo tim naučnim radovima i istraživanjima” , rekao je Mladen.

Za kraj, Mladen je poslao poruku svim mladim ljudima koji planiraju da dođu u Austriju. Ovom momku želimo puno sreće u daljem radu i istraživanjima i sigurni smo da pred njim leži svijetla budućnost.

“Mladim ljudima koji razmišljaju da dođu u Austriju bih preporučio da to i urade. Beč je jako otvoren i stimulativan grad i može dosta da pomogne u napretku na poslovnom i na ličnom planu te da oblikuje interesovanja i ambicije pojedinca”, poručuje on.

Facebook Komentari

Pročitajte još

Popularno