Zeleno svetlo za životnu sredinu – upravljanje otpadom

Termička obrada otpada danas zauzima sve važniju ulogu u svetu. Na predstojećim „Danima Beča“ koji se u Beogradu održavaju od 6 – 8. novembra 2018. godine na konferenciji „Beograd i Beč – razvoj gradova kroz dijalog“, jedna od tema o kojoj će bečki i beogradski stručnjaci diskutovati biće i „Upravljanje otpadom“.

U Austriji se neobrađeni otpad ne sme odlagati na deponije. U postrojenjima za termičku obradu otpada se štetni materijali uništavaju u najvećoj mogućoj meri, a količina deponovanog otpada se smanjuje. Proces spaljivanja se nadgleda a zagađivanje životne sredine se suzbija zahvaljujući razvijenim tehnologijama za prečišćavanje izduvnih gasova.

Bečko preduzeće za proizvodnju energije „Wien Energie“ na prosečnom godišnjem nivou ostaje za 90% ispod zakonski propisanih graničnih vrednosti zagađenja kod spaljivanja otpada, što ga stavlja među internacionalne lidere po ovom pitanju.

Postrojenja za spaljivanje otpada u vlasništvu Bečkog „Wien Energie“ recikliraju godišnje oko 900 tona smeća, specijalnog otpada i mulja iz otpadnih voda. Toplotna energija koja se na taj način dobija – oko 1,5 miliona megavat-sati – se godišnje koristi kao daljinsko grejanje.

Da bi industrija otpada u Beču dobro funkcionisala, važno je da postoje adekvatni servisi. Tako, svako pojedinačno može svojim ponašanjem doprineti tome da se uz pomoć sistema za sakupljanje otpada taj otpad ponovo koristi i da se obrađuje na način koji je dobar za očuvanje životne sredine. To umanjuje količinu deponija, pomaže da se štetni materijali ciljano sakupljaju i doprinosi štednji resursa i zaštiti klime.

Čemu razdvajanje đubreta

Razdvajanje đubreta se svakako isplati: za životnu sredinu, ali i za novčanik. Bečlije godišnje prikupe ukupno 350 tona sekundarnih sirovina, kao što su npr. staklo, metal, bio-otpad ili plastične flaše.

Od plastičnih flaša ponovo se prave flaše, od starog papira novi papir, ispravno razdvojeno šareno i belo staklo služi za pravljenje novih flaša, a od metala se prave različiti novi proizvodi. Pali se samo onaj otpad, koji se više ne može reciklirati, jer je previše mali ili prljav. Od tog otpada se makar može proizvesti daljinsko grejanje ili čistija struja.

Od papira nastaje papir: godišnje se na taj način spasi 480 stabala drveća. U Beču se godišnje sakupi oko 120 tona starog papira u preko 95 kontejnera. Stari papir koristi se u proizvodnji recikliranog papira, raznih vrsta kartona, kao i papira za pakovanje, higijenskog i papira za novine. Reciklaža starog papira ne štedi samo drvo, već smanjuje i upotrebu vode i energije. Upotrebom starog papira za proizvodnju recikliranog papira se godišnje uštedi 270 tona drveta. Na taj način se sprečava seča 480 stabala godišnje. Prilikom proizvodnje recikliranog papira koristi se 95% manje vode i 60% manje energije u poređenju sa količinom vode i energije koja se troši za proizvodnju novog belog
papira.

Za proizvodnju jedne tone plastičnih flaša potrebno je 1,9 tona nafte. Korišćenjem plastičnih flaša je na taj način 2014 godine ušteđeno skoro 12.7 tona nafte. Kroz reciklažu se godišnje uštedi 10 tona nafte za proizvodnju novih plastičnih flaša. I dok su rezerve fosilnih goriva ograničene povećava se količina otpada u svetu. Korišćenje energije koja se nalazi u otpadu predstavlja pravi ekološki izazov
današnjice.

Facebook Komentari

Pročitajte još

Popularno