Svetske modne kuće su je oblačile, na poslu je rukovodila mašinerijom od 100 žena, držala međunarodne kongrese, imala uspešnog muža, ćerku u francuskom liceju. I sve se srušilo kao kula od karata. Sagorela je.
Svetlana Ilić iz Beča za Zadovoljnu priča šta jedna žena sa 61 godinom treba sebi da kaže nakon što dosegne zvezde, ali i oseti snažan poraz.
Sadržaj teksta
Šokirala sam se koliko je Austrija konzervativna što se tiče žena
„Živela sam dva sveta kao i skoro svaki gastarbajter. Imala sam dušu i čežnju za domovinom i dug period prilagođavanja. Najteže je bilo privići se na njihov mentalitet u Austriji. Mi smo navikli da čoveku širom otvorimo vrata, da ga ugostimo, da mu pokažemo svoju nabolju stranu. Austrijanci su zatvoreni i jako im dugo treba vremena da steknu povrerenje u vas. Tu nema ništa lično, jednostavno su drugačiji. S druge strane, očekivali su da se podrediš, pogotovo ako si žena, i da budes ponizna i primerno majka i supruga. Bila sam šokirana koliko je Austrija konzervativna što se tiče žena, to je bila i ostala i dan-danas“, počinje priču Svetlana Ilić.
U Beč je otišla kao dete, nakon što je otac prvo sam neko vreme radio tamo, a potom 1973. odveo i nju, brata i majku. Prvi susret u školi je i danas pecka kad se seti.
„Potekla sam iz jada i bede, tata logorsko dete sa Kozare, majka neškolovana sa sela. Ali bili smo najbolji đaci. Ipak, u Austriji smo morali da ponavljamo peti razred koji smo odlično završili u Srbiji. Prva reč koju sam naučila bila je ‚ćuš‘. Niko ne može da vam objasni šta tačno znači, to je neko drugorazredan, to smo bili mi za njih.“
Sabotaže i targetiranje su se povremeno nastavljali kroz školovanje, ali nije odustajala. Upisala je višu ekonomsku školu, a već sa 19 godina htela svoju platu i da ode od kuće. Zaposlila se u jednoj velikoj svetskoj kompaniji.
„Tu sam prvi put doživela da šef hoće da spava sa mnom iako mi je njegova žena bila profesorka. To sam odbijala od prvog dana. Bila sam mlada, dugonoga i lepa, ali posao i krevet nisam mešala nikad.“
Imala je svoj cilj – radila posao, volela modu, da peva, da putuje.
„Kad sam u firmi nakon pet godina dokazivanja saznala da moj kolega zarađuje za isti posao sa istim obrazovanjem kao ja 80 odsto više, dala sam otkaz u sekundi. Onda sam počela da radim kao manekenka.“
Jedno vreme se bavila izdavanjem apartmana u Rovinju gde su roditelji imali kuću, a onda videla da se u Austriji traži neko elokventan i pametan za rad u medijima. To je bila njena odskočna daska za sve što je potom postigla.
„Otišla sam na razgovor kod čoveka koji je izdavao novine specijalizovane za marketing, ne za javnost. Primetio je da imam šmek za prodavanje, da nisam stidljiva i zaposlio me. Naučio me svim trikovima prodaje – ja sam imala talenta, ali bez znanja. Bio je jako težak, ali vremenom sam preuzela i prodaju i organizaciju.“
U međuvremenu je ostala trudna.
„Bio je jako zahtevan, nije poštovao dogovore, tražio je da stalno radim tu sa njim, pa sam trudna otišla kod njegovog konkurenta. Ispostavilo se da je čuo toliko toga dobrog o meni i zaposlio me rado, uz reči da me posao čeka i posle porodiljskog.“
A taj deo Svetlanine priče o trudnoći podseća na filmske zaplete.
Tri kandidata za bebu
„Roditeljima sam sa 16 godina kazala da ću do 30. da rodim dete ako ne nađem čoveka za ceo život. I tako je bilo. Sa 26 sam trojici muškaraca s kojima sam predhodno imala ljubavne veze izjavila da hoću da rodim sebi dete i da su oni kandidati. Svi trojica su bili visoki i zgodni muškarci, a ja sam htela lepo dete. Jedan je bio zgodni Pančevac. On je probudio ženu u meni, sa njim sam doživela strast koju sam ja zamenila za ljubav. Bio je sedam godina stariji od mene i vrlo zavodljiv. Uz njega sam kao žena mogla da se opustim i uživam. Drugi je bio student muzike iz Podgorice, izuzetno zgodan, lep i mlad. Treći je bio jedan Nikšićanin kog sam upoznala u Beču. Ja sam se odlučila da prvo pokušam sa Pančevcem.“
Zatrudnela je s njim i samo ga informisala o tome, a kasnije i uradila DNK test. Ni dan-danas on nije video ćerku koja krajem avgusta puni 33 godine.
„Bio je konzervativan, nije želeo da se oženi lepom dugonogom mladom ženom iz Beča koja voli život, putovanja i lepa druženja. U svakom slučaju, objasnila sam mu da je moja odluka moje telo, da to dete rađam sebi, a da on može da učestvuje ako želi. Tad sam već bila finansijski obezbeđena, imala sam stan. Nikada se nije javio. Jednom sam otišla u njegov lokal da mu kažem kako nam je lepa ćerka, da ima lokne na njega, da je pametnica. Pobegao je iz svog lokala“, seća se Svetlana i dodaje da se mlade žene lako zaljube u takve ljude, ali upoznaju samo jedan segment njegovog bića.
S druge strane, karijera je cvetala.
„Mene su izdavačke kuće preuzimale jedna od druge na sve veće i veće pozicije. Sa 40 godina sam završila fakultet, marketing i prodaju. Na privatnoj televiziji sam bila šef marketinga. Pravila sam im ogromne pare i sklapala ozbiljne kooperacije sa velikim klijentima koji su se oglašavali“, priča Svetlana koja je držala i kafić u Beču gde su radili naši studenti i gde im je ona bila kao mama.
Kad Srpkinju u Beču pukne ego
Godine 2005. stigao je poziv od druge najjače izdavačke kuće u Austriji.
„Tražili su da budem generalna direktorka celokupne redakcije i produkcije ženskih magazina koje su hteli da uzdignu. Tu su bio čuveni ženski lajfstajl magazin Wienerin, tj. Bečlijka, i Diva, sa svim propratnim izdanjima. Zagrizla sam tada sa svoje 43 godine. Pukao me je ego, htela sam da im pokažem koliko mi žene sa Balkana znamo i možemo. Ćerka mi je tada završavala francusku školu, ona govori četiri jezika, muž, koga sam upoznala pet godina posle rođenja ćerke je radio uspešno na televiziji, a ja sam tada želela sebe da ostvarim i na poslovnom planu.“
Imala je 800.000 čitateljiki, pravila internacionalne kongrese za žene sa poznatim ličnostima iz celog sveta.
„Govorili su mi da sam jedna od najbolje obučenih žena u Beču. Odeću sam sama birala u Beogradu, a za manifestacije su me oblačile velike svetske modne kuće i juveliri.“
Radila je dok nije pala.
„Firmu sam postavila na noge, pravila im milione dobiti i onda su mi dali otkaz. Glavni direktor se posvađao sa upravnim odborom i otišao. Otpustili su celu garnituru njegovih ljudi bez obzira na to što sam bila uspešna i donela im ogromne pare. A ja sam tada već bila mnogo umorna.“
Prvi znak sagorevanja
Tad je usledio burnout.
„Pukla sam. Posle sedam godina su me upucali u letu. Onda sedneš i pomisliš, nema veze, pa imam ja i privatni život. Ali shvatiš da ni tu nije kako si mislio. Muž je bio fantastičan čovek, ali on je navikao da uvek sijam i budem moćna i jaka. Shvatila sam da sam dušu izgubila. A bila sam pravična i šefica od reči, imala sam 100 žena ispod mene koje me i danas poštuju i cene. Bila sam jako fokusriana na posao jer sam to jako volela. Moj život je bio fantastičan. Onda ostanete bez posla i vidite da ste živeli brzo, kao da vozite 200 na sat. Premalo sam uživala jer sam bila samo fokusirana na sledeće projekte.“
Sve je počelo nesanicom. To je bio prvi znak sagorevanja.
„Budila sam se u tri ujutru sa mišlju – moram još ovo da obavim, uradim, napišem. Sve je postalo obaveza, a ne užitak. Mi žene do kraja života imamo energiju za sve kad nas poštuju i cene za to što radimo i privređujemo. Kad to nemamo, pucamo. A i klimaks mi je istovremeno došao, pa i problemi sa ćerkom, roditelji su počeli da se razboljevaju.“
Dešavalo se da od umora posle posla zaspi i onda usred noći se probudi, sedne za računar jer ne može da spava dok ne popiše šta sve treba da uradi.
„Radila sam za troje i posle su me i zamenili za troje. Sve sam to radila jer sam gastarbajterka, jer sam žena, jer nisam imala na koga da se oslonim, niti mentora. Znala sam da sam sama, ako napravim grešku, može da bude fatalna, da se upotrebi odmah protiv tebe. A i bila sam vrlo ambiciozna i htela sam da budem najbolja.“
To je imalo svoju cenu. Kako kaže, sa ovom pameću zna da je moglo drugačije. Kasno je potražila stručnu pomoć, a to ju je izvuklo.
„Lepo je pričati sa drugaricom, ali stručnjak će da postavi prava pitanja. Moj je mene usmerio da pišem i tako sam kasnije otkrila moje nove talente i pokrenula sadašnji biznis. Od terapije sam počela dugo da spavam, da razmišljam, ali ne od klasičnih antidepresiva, koje mi nisu odgovarali jer sam od njih bila samo pospana i umrtvljena. Pomogla mi je klinika za psihosomatiju. Tu sam bila šest nedelja i morala da isključivo razmišljam i da se brinem o sebi. Mi žene o svemu mislimo, razmišljamo o deci, roditeljima, ali o sebi najmanje. Prvi put kad su me okenuli sebi, počela sam da plačem.“
Naučila sam da kažem – ja neću
Doživela je katarzu, upoznala stranu sebe koju je zapostavila toliko godina.
„Dali su mi alat u ruke da promenim samu sebe, svoj stav jer okolinu ne možeš da promeniš. Bockali su me na akupunkturi, radila sam jogu, či gong, vraćali su me u kreativnost i u život.“
Te 2013. sve je delovalo kao da će Svetlanin život opet krenuti uzlaznom putanjom. Nije znala da najgore tek sledi.
„Tragično sam izgubila sestru s kojom sam bila najbliža, koja mi je bila najbolja prijateljica. Stradala mi je sestričina. Mama lomi kuk u Rovinju, mesec dana sam bila s njom, dizala je na noge, tata imao srčane probleme, muž protestuje što nisam kod kuće, brinem o svekru, ćerka se udala i dobila dete u Nemačkoj…“
Kako kaže, njen menadžerski talenat je vukao familiju i prijatelje oko nje da ih podržava i rešava njihove probleme.
„Radila sam kao na poslu, ali nisam dobila ni platu, a ni poštovanje niti ljubav. Podrazumevalo se da sam ja tu za sve njih – navikla sam ih na to kroz godine.“
Te 2017. shvatila je da mora opet u kliniku. Otisla je dobrovoljno, da se izvuče iz nezdravog okruženja. I uspela. Godinu kasnije pokrenula je biznis sa produktima konoplje.
„Kad god sam rešila sebi da se posvetim, naišla je nova kataklizma, ali sam posle znala da se nosim sa tim, naučila sam u klinici i kroz redovne terapije. Mislim da se sada konačno sve otpetljava. U firmu Sveta sam unela ono što sam ja – kvalitet, iskrenost i strast. Član sam odbora jednog NGO udruženja u Austriji, borim se za legalizaciju konoplje za medicinsku upotrebu, Savetujem ljude, pretežno žene, kako da žive i koriste CBD ulje, kako da sebi prirodno pomognu i da dugo ostanu vitalne i mlade.“
Među njenim luksuznim proizvodima je balm za lice za žene 50+, serum za mlade protiv bubuljica, a posebno je ljubavno ulje – za suvu sluzokožu vagine.
To je jedan inovativan produkt koji sam ja kreirala i koji pomaze zenama nakon menopauze da uzivaju u seksu, jer neguje i hrani sluzokozu, podpesuje krvotok vagine i fantasticno klizi.
Njega, kako kaže, sve više traže i muškarci jer podiže libido i njima.
Danas, posle svega što je prošla, naučila je da jedno više ne dolazi u obzir.
„Reč ‚moranje‘ sam precrtala. Umesto toga, govorim – ja mogu, ja hoću i ja želim. A prvenstveno, naučila sam da kažem – ja neću.“
(zadovoljna.nova.rs)
