To piše novinar Andreas Ernst u tekstu za Noje cirher cajtung.
Ernst, ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda i jedan od najboljih poznavalaca Balkana na nemačkom govornom području, osvrće se na odlaganje odluke o početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, piše “Dojče vele”.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je sredinom sedmice u Briselu rekao makedonskom predsedniku Stevi Pendarovskom da je Skoplje „uradilo sve što je EU očekivala“, ali da ipak „nisu sve članice EU spremne da narednih dana donesu odluku o početku pregovora“.
„Da raspoloženje u mnogim članicama EU ne ide u prilog proširenju pokazuje već činjenica da je Evropska komisija svoje godišnje izveštaje o napretku objavila tek nakon Evropskih izbora kako svojom preporukom o početku pregovora ne bi dala municiju desničarskim partijama u Zapadnoj Evropi koje se protive integracijama“, piše Andreas Ernst za švajcarski Noje cirher cajtung.
„Za sada samo Srbija i Crna Gora pregovaraju sa Briselom i to napreduje traljavo. Koliko je ceo proces klimav pokazuje holandska inicijativa kojom se od Brisela traži da se posle deset godina ukine vizna liberalizacija za Albaniju. U Hagu se žale na kriminalne mreže i ilegalnu migraciju iz te zemlje“, dodaje se u tekstu.
„Slaba je uteha što se trinaest zemalja, predvođene Italijom, Poljskom i Austrijom, u zajedničkom saopštenju zalažu za početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Poljska je osim toga pokrenula i drugu sličnu inicijativu istočnoevropskih članica EU. Baš kao ranije Britanci, ove zemlje argumentuju da proširenje treba da bude prioritet u odnosu na produbljenje zajednice država. Zato naime što onda članice zadržavaju više suverenosti“, piše Ernst.
On podseća i na nedavne reči visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Federike Mogerini koja je u makedonskom slučaju rekla da se napori kandidata za EU moraju prepoznati i da će u suprotnom EU izgubiti na kredibilitetu u regionu i šire.
„Ali pozivi Mogerini ne menjaju stvar: više ne funkcioniše sistem razmene u kojem države kandidati trampe reforme i geopolitičko dobro vladanje u zamenu za integracione korake ka EU.“
O istoj temi piše bečki Viner cajtung: „Ne, ne i ne – otpor Holandije i Francuske proširenju EU liči na inat dece koja nikako ne žele da puste i druge da se igraju“, piše u tekstu.
„Skepsa prema uvećanju EU pre svega u vlastima zapadne i severne Evrope oslikava skepsu građana tih zemalja.“
(b92)
