Dan uoči dodjele, širi se bojkot NIN-ove nagrade

U žiriju za dodelu ovogodišnje “Ninove” nagrade nema nijednog pisca ni književnog kritičara! Bolje da su pokupili slučajne prolaznike ili čitaoce sa ulice no što su ustrojili ovakav žiri! “Ninova” nagrada više ništa ne znači, ostala je samo reklama.

U ovim rečima književnice Ljiljane Đurđić, članice SKD, sažet je stav potpisnika bojkota ovog književnog priznanja, kojih je sve više – piscima koji su se prošle godine izjasnili za bojkot, svojim potpisom je sada pružilo podršku i više od dvadeset uglednih književnika, istoričara, muzičara, filozofa, likovnih umetnika…

Muzičar i pisac Nenad Janković alijas Nele Karajlić, smatra da je nevolja u tome što je, zajedno sa samim novinama, privatizovano nešto što je prethodno postalo nekakva državna, nacionalna institucija:

– Kako živimo u svetu u kom se svako zatvara u zasebne balone, i niko ne gleda u onog u balonu do njega, došli smo u apsurdnu situaciju da je nešto od nacionalnog značaja, otrgnuto od nacionalne kulture. Ne mislim da to može dugo trajati, i prijavio sam se da potpisom doprinesem bojkotu iz želje da nagrada povrati ugled koji je ranije stekla i uživala. Neka dobri i poštovani čitaoci ne pomisle da sam ljubomoran jer je meni i mojoj književnosti “Ninova” nagrada nedostižna, ja svakako pikiram na “Nobela” – samo da ga u međuvremenu ne privatizuju.

Kompozitor Svetislav Božić ističe da je nagrada počela da gubi literarnu supstancu i onaj otmeni oreol koji je krasio literaturu i pisce njome ovenčane, i dodaje:

– Potpisima i peticijama se ne menja supstancija neke pojave već se ona još više iritira, te sam nevoljni saveznik u toj revoluciji – okrenut kvalitetu, jer ako ovo postane političko nadgornjavanje, onda nema smisla. Literarne materije više nema u obimu koji literatura zaslužuje, a treba nam literatura i kao uteha.

Slikar Miloš Šobajić uveren je da je već činjenica da samo što se u propozicijama za roman koji će ući u konkurenciju ne navodi obavezna tema i stav – više no dovoljan razlog ne za bojkot, već za puštanje nagrade niz vodu.

– Roman, da bi bio razmatran, mora da se bavi problemima u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji devedesetih, te da se neizostavno osvrne na srpski veliki zločin i genocid – što je apsolutno šokantno i neprihvatljivo – navodi Šobajić. – Ceo svet ide prema sve većoj cenzuri, te je cenzura u “Ninu” toliko mala i beznačajna za srpski korpus da ne zaslužuje ni da se bavimo time. Neka oni obavljaju tu prljavu rabotu sami.

Književnica Vesna Kapor je jasna:

– U datoj situaciji u kojoj se književnost kroz “Ninovu” nagradu profiliše kao ideološka matrica jedne provenijencije podržavam bojkot. Svoje knjige, inače, i bez toga, ne bih slala na tu adresu. Srpska književnost je mnogo više od ove nagrade.

Lista potpisnika

Potpisnici podrške bojkotu “Ninove” nagrade su i pisac i filozof, akademik Šefket Krcić, istoričari Čedomir Antić, Nemanja Dević, Bojan Dimitrijević i Miloš Ković, sociolog Slobodan Antonić, reditelj Predrag Gaga Antonijević, književnica i publicista Mirjana Bobić Mojsilović, pisci Saša Radonjić i Predrag Mitrović, scenarista i kritičar Nebojša Pajkić, dramaturg i pisac Petar Grujičić, muzičar i pisac Bora Đorđević, novinar (i poslednji glavni i odgovorni urednik izvornog “Nina”) Slobodan Reljić, te dvojica muzičara, članovi benda “Beogradski sindikat”: advokat Feđa Dimović i producent Aleksandar Protić.

(novosti.rs)

Pročitajte još

Popularno