U Evropi se aktuelno javljaju antidemokratske, autoritarne struje u pojedinačnim državama. Javno istupanje protiv slobode i raznolikosti i ciljane mere protiv slobode mišljenja i medija govore tome u prilog. Takve tendencije se dovode u vezu sa neuspehom mnogih demokratija nakon Prvog svetskog rata. Koji putevu su tada odveli Evropu u ponor? Da li prošlost i sadašnjost uopšte treba porediti?
Izložba pruža potpuno nov pregled čitavog evropskog kontinenta u periodu od 1914 godine do završetka Prvog svetskog rata u vidu interaktivne karte. Različite ideologije u državama od Islanda do Turske i od Sovjetskog saveza do Portugalije se mogu detaljno uporediti, od društvenog prevrata, preko osvajanja i rodne politike, do ograničavanja slobode štampe.
Svaka diktatura je analizirana u okviru devet tematskih tačaka. Osnovu istraživanja nisu činili kvantitativni podaci kao što su rezultati izbora ili struktura stanovništva.
„Sa jednim klikom na pojedinačnu državu može se saznati kako je režim sebe predstavljao, koju politiku je zastupao i kako se situacija u zemlji razvijala“, izjavio je kustos muzeja Štefan Benedik.
Mnoge evropske države su prvi put osnovale demokratije nakon Prvog svetskog rata. Na samom početku je bilo protivljenja različitim mišljenjima i partijama. Demokratija je oklevetana kao dekadentna i „neprimerena“ narodnom karakteru. Govorilo se o tome da će „novi poredak“ izazvati probleme.
Mnoge demokratije koje su nastale 1918/1919. godine pretvorile su se ubrzo u diktature.
„Glavni zadatak Kuće austrijske istorije jeste da ojača svest o krhkosti parlamentarne demokratije. Važno je upoznati se sa odlikama diktature kako bi se one prepoznale u sadašnjosti. Poznavanje istorije je prioritet. Onaj ko može da prepozna i klasifikuje događaje u stanju je da izgradi osnovano mišljenje i postupi na odgovarajući način. To je jedan od razloga zašto smo razvili ovu interaktivnu
kartu. Želeli smo da doprinesemo stvaranju dobrog istorijskog pregleda, a da istovremeno ponudimo uvid u dešavanja u pojednačnim zemljama“, objašnjava Monika Zomer, direktorka muzeja.
