Svetlana, Zlatica i Josip Joška Broz, deca Titovog sina Žarka, šokirani su uopšte idejom da se premešta grob njihovog dede i ocenjuju takvo nešto kao “anticivilizacijski čin”.
Joška Broz podseća da je njihov deda “bio značajan deo istorije i ove zemlje i ovog grada”.
“Nećemo da menjamo istoriju kao što neki tzv. četnici pokušavaju to da urade. Zašto bi se selila Kuća cveća? Ne može da nađe Dražin grob, pa sada hoće da skloni mog dedu”, poručuje Joška Broz.
Ocenjuje da je to “još jedno jeftino skupljanje političkih poena pred izbore”.
“Nije me niko zvao sem novinara. Za to sam čuo na televiziji i pravo da vam kažem, ne mogu više da ga gledam. Ako takav treba da nam bude gradonačelnik, treba svi da se ubijemo ili da se iselimo iz ovog grada”, ističe Broz.
Podseća da je upravo Titova želja bila da bude pokopan na mestu gde se danas nalazi Kuća cveća.
“Sećam se, stajali smo 1979. godina on, general Nikola Ljubičić i ja na teresi i gledali kako se gradi u okviru kompleksa, kada je on pokazao Ljubičiću mesto i rekao da želi da tu bude sahranjen”, priča.
Zlatica Broz ističe da je “ideja o izmeštanju Titovog groba toliko anticivilzacijska i nekulturna, toliko degutantna da ne može ni da je komentariše”.
„Sramota me koliko je posrnuo moj rodni grad“
Svetlana Broz poručuje da je jako ponosna na duhovno nasleđe svog dede – antifašizam, dok je istovremeno, “jako sramota što je Beograd, njen rodni grad, toliko duboko posrnuo da ga vode ljudi koji imaju toliki manjak svesti, vaspitanja i intelektualnih kapaciteta da takvo nešto predlože”.
“To može biti bruka i sramota samo za Beograd i za državu Srbiju i to već i jeste bruka i sramota. Sramota je da uopšte neko dođe na tu ideju, a kamoli da je tako javno iznose i ima legitimitet. Ko su ti ljudi? Oni nikoga ništa ne pitaju, misle da su vlast, da su bogomdani da odlučuju o istorijskim stvarima, a ne znaju gde su šuplji, a kamoli da znaju nešto o istoriji. Oni vladaju kako hoće, a ja se čudim građanima Beograda zašto to trpe i zašto to sve tako sramotno dugo traje”, ističe Svetlana Broz.
„Ako četničke bitange budu uspele da ga pomere iz groba, ja ću ga kremirati“
Ona podseća i na citat iz svoje nove knjige „Moji“ koja je u štampi:
„Od početka raspada Jugoslavije koji je Žarko (Broz prim.a.) u šoku pratio, stalno je neki dežurni četnički “ideolog” u Beogradu pretio u medijima da će razbiti macolom nadgrobnu ploču, a njegovog oca mrtvog izbaciti iz Srbije.
Sav se tresao kad mi je prepričavao razgovor sa nepoznatim čovekom koji ga je zvao telefonom iz Beča 1991. godine, a predstavio se kao Ivek Broz, navodno naš rođak, koji je dobio broj telefona i zamolio ga da prenese poruku da ga je Tuđman pozdravio i da nudi da Žarkovog oca prenesu iz Kuće cveća u Beogradu i sahrane uz sve državne i vojne počasti na Mirogoju. Žarko je ljutito odgovorio: – Dok sam živ moj otac neće počivati u toj ustaškoj tvorevini!
Kada se smirio rekao mi je: Ako ga ove četničke bitange budu ikada uspele pomeriti iz groba, ja ću ga kremirati, pa ćemo ti i ja sesti na čamac i rasuti pepeo po Dunavu. Nisam tada mogla da nastavim tu priču, a istog momenta bilo mi je jasno da bi blistava Neretva bila neuporedivo primerenije mesto. Bio bi sa svojim partizanima sa kojima je ušao u svetsku istoriju ratovanja“.
Ministarstvo kulture i Muzej Jugoslavije ćute
Ministarstvo kulture nije odgovorilo na pitanja Nova.rs o Šapićevoj incijativi, odnosno ko je nadležen za ovo pitanje i da li i ko od državnih organa može da odlučuje o takvom potezu ukoliko ne postoji saglasnost porodice.
Iz Muzeja Jugoslavije, čiji je sastavni deo Kuća cveća, saopšteno nam je da ne žele da komentarišu inicijativu predsednika Privremenog organa grada Beograda.
“Muzej Jugoslavije ima veliki značaj kako u lokalnim tako i u međunarodnim okvirima. Naš stav je, kao i do sada, da ovakve i slične izjave nećemo komentarisati. Muzej Jugoslavije je republička ustanova kulture, osnovana 1996. godine, a od 2007. godine su prava osnivača preneta na Ministarstvo kulture Srbije. Muzej baštini više desetina hiljada predmeta neprocenjive vrednosti i spada u jednu od najposećenijih muzejskih institucija u Srbiji, sa preko 120.000 posetilaca godišnje”, navode kratko iz Muzeja.
Ova institucija kulture, inače, nastala je spajanjem Muzeja 25. maj, Memorijalnog centra “Josip Broz Tito” i Muzeja revolucije naroda Jugoslavije. Prostor na kome se nalazi obuhvata deo bivšeg rezidencijalnog kompleksa Josipa Broza Tita u Beogradu.
Podsećamo, Aleksandar Šapić ustalasao je javnost kada je najavio da će pokrenuti inicijativu da se premeste posmtrni ostaci Josipa Broza Tita.
„Pokrenuću inicijativu da jednom za svagda završimo sa tom Kućom cveća, i da Josipa Broza vratimo tamo u Kumrovec, odakle je došao, a da Kuća cveća bude mesto gde će počivati najveći srpski velikani, da to bude muzej srpske istorije“, rekao je tada Šapić.
(nova.rs)
