Čita se u jednom dahu, podseća na krimi priče, ali je i neka vrsta intimne priče samog pisca, o jednom od najstresnijih trenutaka u njegovom životu.
Dragan Velikić je kazao da „Bečki roman“ ima kao predložak jedan njegov nemio događaj, ali je pre svega u pitanju fikcija.
– Kada sam odlučio da napišem „Bečki roman“ posegnuo sam za jednim drugim romanom koji sam napisao pre 30 godina – „Severni zid“ u kojem pratim jednu porodicu zubara iz Beograda, njegovu ženu i dete koje će se roditi u Beču. Dakle, jedna emigrantska priča. Kada sam počeo da pišem novi roman, shvatio sam da već imam jednu porodicu koja je otišla u Beč pre skoro 30 godina i odlučio sam da napišem šta se njima dešava danas, odnosno u doba korone – objasnio je Velikić.
Istakao je da uređene zemlje poput Austrije često imaju tu debelu glazuru ispod koje svašta ima, ali ona drži sve na okupu:
– Kao minjon što ima lepu glazuru spolja, a unutra je sačinjen od ostataka kolača.
„Bečki roman“ je priča o mladom lekaru koji provodi, potpuno nevin, 70 dana u zatvoru i dve godine u sudskom procesu, a pisac pita šta je tu trulo?
Velikić je među malobrojnim piscima koji su dva puta dobili NIN-ovu nagradu – za romane “Ruski prozor” (2007) i “Islednik” (2015).
O događaju koji ima dodirnih tačaka sa ovom knjigom, mediji su pisali pre četiri godine, što možete pogledati OVDE
(nova.rs)