Miki je otkrio da je zbog straha za spopstveni život i zdravlje još početkom proglašenja epidemije otišao na planinu.
„Nakon početnog perioda strahovanja za život i zdravlje, otišao sam na planinu Maljen, gde je moj deda još tridesetih godina prošlog veka kupio jedan teren i na njemu zasadio borove. Imao je tamo i drvenu kućicu, koju su seljaci tokom Drugog svetskog rata, videvši da niko u njoj ne živi, srušili i odneli drva. Onda sam ja 1984. tamo napravio brvnaru, i ne sluteći da će mi tako dobro doći za vreme pandemije. Tamo sam čitao, spremao uloge i predstave i bavio se povrtarstvom“, ispričao je poznati glumac za hrvatsku „Gloriju” i dodao:
„Do pandemije nisam gurnuo ruku u zemlju. No, kad sam već bio tamo, odlučio sam da pokušam. Doneo sam đubrivo, pročitao neke knjige, pitao ljude i svašta zasadio – salatu, luk, paradajz, blitvu, razne začine… Nešto je od toga propalo, ali većina je uspela. Sve je neprskano, potpuno prirodno, što znači da se oko toga čovek mora pomučiti. Ipak, sve se isplati, pogotovo kada na sto stavite ono što ste sami proizveli. Fantazija“, kaže Miki.
Manojloviću je u svemu pomagala i supruga Tamara, sa kojom je skoro tri decenije u braku, a sada se osvrnuo i na to kako su uspeli da sačuvaju romantiku tokom tolikih godina.
„Pomaže nam to što često nismo zajedno. Razdvojenost nas spaja. Ona jako voli cveće, a ja se samo ponekad setim da ga kupim, no ne uzima mi to za zlo. Kupi ga sama“, iskren je Miki koji kaže da nemaju običaj da slave godišnjice braka:
„Ne pridajemo tome nikakav značaj. Venčali smo se 20. avgusta, a iz raznih razloga tada obično nismo zajedno. A ako ipak jesmo, odemo na večeru, zagrlimo se, čestitamo“, zaključio je Miki.
(nova.rs)
