U Muzeju grada Beča izložba Fišera fon Erlaha, umetnika koji je gradio za tri cara

Muzej Grada Beča, primer moderne gradnje iz sredine prošlog veka, dobio je arhitektonski lifting.

Prva izložba u upravo renoviranoj zgradi posvećena je graditelju severnog baroka, vajaru i teoretičaru arhitekture Fišeru fon Erlahu.

Muzej grada Beča poseduje stotine hiljada eksponata u depoima, od toga pokazuje najbolje, ali je za sada glavna zvezda renovirana zgrada Muzeja. Pre decenije se još razgovaralo o njenom rušenju, sada blista u novom sjaju. Svi obilasci završavaju u centralnoj hali.

„Arhitektonsko-istorijski je to bilo unutrašnje dvorište, koje je devedesetih preuređeno u zastakaljeni atrijum. To je bio šlagvort da sad, kod poslednjeg renoviranja, taj prostor postane pozorišni spektakl. Nekoliko ključnih objekata gradske istorije smo tretirali kao kulise i aranžirali ih na sceni ispod lebdeće kočije i kita“, navodi Mati Buncl, direktor Muzeja.

Iznad centralne hale širi se betonska kutija, u statičkom smislu viseći most. Ona je prostor za specijalne izložbe, a prvi gost Fišer von Erlah, koji je delovao na prelazu između 17. i 18. veka. Gradio je za tri cara, podizao je reprezentativnu imperijalnu arhitekturu koja im je davala osećaj da vladaju svetom. Napisao je i prvu arhitektonsku istoriju, po svom i tuđem sećanju.

„Fišer je bio i vajar. On je u Rimu obrazovan kao vajar, u Beč se vratio kao arhitekt. Tamo je bila veća konkurencija, ovde mu je bilo lakše. U njegovom delu se uvek probija smisao za plastično i skulpturalno. U dizajnu sam radio sa vizuelnim suprotnostima, bez velike sublimacije kako se ne bi skretala pažnja sa njegovog dela. To je šetnja kroz Fišerov repertoar formi“, objašnjava Verner Fajerzinger, dizajner izložbe.

Sa nove terase Muzeja se otvara edukativni pogled na Fišerov repertoar formi. Karlova crkva je praznik eklekticizma – rimski portikus, Salomonovi stubovi, paviljoni po Berniniju, kupola Svete Sofije, unutra Bramanteove vatikanske stepenice.

Mešavina epoha i geografija u izgledu Karlove crkve ne ide na dušu arhitekte. Fišer von Erlah je znao da je to pretovareni kolač. Ali tako je hteo car, a car se legitimisao preko simboličkog jezika svetske arhitekture. Nikad ne treba pucati na arhitektu.

(RTS)

Pročitajte još

Popularno