Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Milica Lapčević, autorka projekta i predstavnica web platforme Lichtfelder.org, i Miroslav Karić, kustos i koordinator izložbe iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Marijana Kolarić je rekla da je izložba „Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu“, “plod dugogodišnje saradnje između Muzeja savremene umetnosti i Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i da je posebno zanimljiva činjenica da se u ime i na idejama velikog austrijskog filozofa Ludviga Vitgenštajna zasniva koncept izložbe.
“Ali i ideja nove percepcije i istraživanja jezika”, naglasila je Kolarić dodajući “da jezik vizuelnih umetnosti nosi svoju univerzalnu kategoriju razumevanja, i može prevazići sve potencijalne jezičke barijere“.
“Čini se zaista mogućim proglasiti kraj jezika, odnosno početak novih vizualnih komunikacija koja ne poznaju razlike niti granice, a u okviru kojih su ovom prilikom nastale veoma zanimljive interakcije, razmene, dijalektike i poveznice” rekla je Marijana Kolarić zahvalivši se svima koji su podržali izložbu.
Amadeus Faltajner je u svom uvodnom govoru istakao da izložba ima višestruko značenje.
“Nastala je iz divne inicijative 2019. godine da se sačuva sećanje na umetnicu i matematičarku Maricu Radojčić, koja je bila veoma posvećena povezivanju i spajanju umetnika iz celog sveta. Ova inicijativa pokrenula je stvaranje veb-sajta lichtfelder.org i daljih događaja, među kojima su izložbe u Gracu i Beogradu, postepeno postajući generator energije za povezivanje umetnika iz Austrije i Srbije i njihovu kreativnu razmenu. Želim da ova izložba doprinese daljem povezivanju i jačanju saradnje između austrijske i srpske umetničke scene, kao i da publici pruži nove doživljaje u posmatranju umetničkih ideja o značajnim aspektima našeg života koje je Vitgenštajn obrađivao, poput reči, iskustva i ljudskih kognitivnih i perceptivnih mogućnosti, koje danas obuhvataju još širi spektar pitanja, kao posledicu nedavnih razvoja tehnologije i veštačke inteligencije”.
Milica Lapčević je na otvaranju rekla: “Veliki srpski dramaturg i pisac Jovan Ćirilov govorio je da izumi svih vremena i dalje postoje zajedno u svakom trenutku istorije, nudeći nam brojne puteve kroz stvarnost koje treba istražiti. Jedan od tih puteva svakako su filozofska razmišljanja Ludviga Vitgenštajna, koja su bili glavna inspiracija za ovu izložbu. Počevši od samog naslova i jezičke igre između „Kraja“ i „Kraja jezika“ i komunikacije u digitalnom dobu, do celokupnih izgleda razvoja civilizacije zasnovanog na govoru, lingvistici i semantici. Od fascinacije tehnologijom do zaista kreativnih iskoraka, od naše svesti o prirodi do njene artikulacije u naučnim ili duhovnim terminima, ili oboje. Mnogo više izuma i ideja krije se u samim umetničkim delima, koje imamo jedinstvenu priliku da istražimo večeras”.
Miroslav Karić je o konceptu izložbe rekao da “danas, u okolnostima novih geopolitičkih izazova praćenih radikalnim tehnološkim promenama, povratak Vitgenštajnu inicira u promišljanja na koji način nasleđe njegovih filozofskih pogleda može biti reaktualizovano u razumevanju našeg mesta u svetu, složenosti odnosa jezika, značenja, komunikacije, prirode stvarnosti”.
“Izložba u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića kroz radove trideset umetnika različitih poetika, medija i izraza u Vitgenštajnovom stilu ne definiše probleme već otvara brojna pitanja, suočavajući nas sa onim što znamo ili verujemo da razumemo naročito u savremenim društvenim kontekstima, u našim svakodnevnim i frekventnim tranzicijama iz realnog u virtuelno i vice versa.”
Nina Mihaljinac, članica žirija konkursa na kome su izabrani radovi srpskih i austrijskih umetnika/ca, povodom otvaranja izložbe je rekla da je ova izložba jedna od retkih, u kontekstu formata i koncepta – s velikim brojem izlagača iz Srbije i iz jedne inostrane zemlje.
“Ovo je prilika da se sagledaju delovi scene savremenih vizuelnih umetnosti Srbije i Austrije – oni koje zanima utemeljenje umetničkih praksi na teoriji umetnosti, i inicira saradnja velikog broja umetnika i kustosa iz dveju zemalja. Smatram da je veoma značajno što će se u biografijama ovih prestižnih umetnika iz Austrije pojaviti izlaganje u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i čestitam autorima na sjajnoj izložbi.
Umetnici čiji radovi su izloženi su Ana Maria Lima Dimitrijević, Anita Witek, Arnold Reinthaler, Astrid Schwarz, Barbara Hoeller, Daniela Fulgosi, Dea Džanković, Doris Theres Hofer, Dragana Žarevac, Dunja Trutin, Gerda Lampalzer, Irena Simić, Jochen Höller, Isabella Kohlhuber, Lana Vasiljević, Michael Heindl, Ernst Miesgang, Miljana Niković, Žarko Aleksić, Danica Bićanić, Boris Burić, Goran Despotovski, Nikola Radosavljević, Roswitha Weingrill/Stevan Kojić, Werner Jauk/Laura Sophie Meyer, Daniel Rothbart, Sonja Meller, Stefan Wirnsperger i Vanja Novaković.
Konkurs je tematski obuhvatio predloge i interdisciplinarna istraživanja inspirisana idejama austrijskog filozofa Ludviga Vitgenštajna koji je radio u polju logike, matematičke filozofije, filozofije duha i jezika. Pristigli predlozi i neočekivani načini na koji se u umetničkim praksama promišlja Vitgenštajnova misao o jeziku u savremenom kontekstu nesumnjivo su pokazali novu aktuelnost njegovih filozofskih teza, pozivajući da se suočimo sa onim što znamo ili verujemo da razumemo.
Izložba je otvorena do 6. maja
Kustoskinje onlajn izložbe su Daniela Vageneder-Štelchamer i Aleksandra Lazar.
(Danas)
