Festival je otvorenim proglasio glumac Slavko Štimac, ovogodišnji laureat “Nagrade za buduće filmove”, koji je domaćoj i stranoj publici predstavljen insertima iz filmova u kojima je ostvario svoje najpoznatije uloge.
“Slavko Štmac je jedinstvena pojava u svetu filma. Nikada niko naš nije toliko direktno izražavao emociju kao Slavko. Kada u mnoštvu glumaca, on dođe na red, vi odahnete. Takav je bio samo još Pavle Vuisić. Takvi ljudi nisu mogli da pogreše”, istakao je osnivač festivala reditelj Emir Kusturica, izrazivši nadu da će njih dvojica bar još jedan film snimiti zajedno.
U nadahnutom govoru, za koji je sam rekao da “nije znao kako da počne”, Kusturica je prethodno istakao:
“Ovaj festival ostaje veran tome da se životne utopije pretvaraju u realnost i da je pamet mladih i starih sveto jedinstvo, a da će dobri filimovi biti vidljivi kao pobeničke zastave koje svako malo zaustavljaju naš pogled i ubrzavaju rad srca.”
Ova rečenica bila je finale rediteljevog razmišljanja na temu kako da počne govor na otvaranju festivala: da li time da je film umetnost koja stiže u vlastiti zenit, ili traži sopstveni put, možda kritikom Holivuda, ili citatom poznatog američkog sociologa da su ljudi, “pošto su ubili Boga, napravili elektronsku sliku ka čemu svi idu kao što su nekada išli ka Svetom trojstvu…”
Ističući jedinsvenost festivala ministar kulture Vladan Vukosavljević je poželeo mladim filmskim autorima, koji iz celog sveta dolaze na Kustendorf, “da se se zaraze virusom istinske umetnosti i kulture”. On je ocenio da svetlost sa Mećavnika osvetljava celu filmsku industriju u Srbiji i svetu i da bi se, kada bi se na globusu nacrtale putanje svih gostiju koji su prethodnih godina dolazili na Mećavnik, dobio krvotok kulture i umetnosti čije srce kuca u Drvengradu.
Ceremonija, koja je počela nastupom je i moldavskog Orkestra braće Avdahov, čijim koncertom se i završava prvi dan 12. Kustendorfa, bila je posvećena početku. To je bio razlog prikazivanja dva “početnička” kratka filma nekadašnjih učenika Filmske škole u Lođu, Romana Polanskog (“Dva čoveka sa ormanom”) i Kšištofa Kješlovskog (“Kancelarija”).
Nakon svečanosti usledila je projekcija poslednjeg Kusturičinog dokumentarnog filma “Pepe, jedan uzvišeni život”, koji je svetsku premijeru imao prošle godine na 75. venecijanskoj Mostri.
Kao i prethodnih godina, u fokusu Kustendorfa su filmovi mladih autora iz celog sveta, kojima ovaj festival pruža priliku da prikažu svoja ostvarenja kao i da ostvare kontakt sa svetskim velikanima filmske umetnosti.
Žiri u sastavu kanadsko-američka glumica srpskog porekla Stana Katić, Slobodan Despot, izdavač i pisac koji piše na francuskom jeziku, francuski reditelj dokumentarnih filmova Tankred Ramon i direktor fotografije Mišel Amatje dodeliće nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje nekima od 21 filma odabranih u konkurenciji od čak 718 pristiglih radova.
“Moji padeži su propast”
Po dolasku na Mećavnik, predsednica žirija Kustendorfa glumica Stana Katić je rekla da redovno posećuje Beograd ali da je sada prvi put u zapadnom delu Srbije, kao i da je oduševljena lepotom snegom pokrivene planine.
Zvezda popularne serije “Kasl” (Castle) bila je oduševljena činjenicom da je crveni tepih u Drvengradu zabranjen i istakla da bi volela da bude od pomoći dok je na festivalu.
“Otvorena sam za nova iskustva i radujem se tome. Čula sam da je zabavno i jedva čekam da igram, uživam i upoznam nove filmske stvaraoce”, rekla je Katić za Tanjug.
Zamoljena da kaže nešto na srpskom, uz osmeh je rekla: “Moji padeži su propast”.
Slavnom glumcu Slavku Štimcu posvećena programska celina “Retrospektiva velikana” 12. Kustendorfa.
“Jedno vreme nisam prolazio ovim krajevima, najdalje sam bio do Užica i hvala Emiru na ovoj časti. Mi smo ovde proveli godinu dana kada smo radili “Život je čudo” i tada je nastala ideja i bio sam svedok kada je Emir kupio ovaj prostor i počeo da gradi Drvengrad”, rekao je Štimac novinarima po dolasku na Mećavnik.
O Nagradi za buduće flmove, koja mu je dodeljena na otvaranju, Štimac je izjavio:
“To je najbolja nagrada. Kada pitate glumca koji mu je film najdraži, onda sledi jedan diplomatski odgovor: Onaj sledeći. Lep je to naziv za nagradu”.
Za Emira Kusturicu, glumac voli da kaže da se znaju iz “mladićkih dana”.
“Osamdesetih smo snimali ‘Sjećaš li se Doli Bel’ i evo skoro će biti 40 godina i to su ozbiljne godine. O Emiru neću reći ništa novo. On je veliki majstor i profesionalac, skenira stvari neverovatno, kao mikroskop je. Hvala mu na ovom priznanju. Jako mi je milo što dolazi od nekoga iz moje branše. U svakoj profesiji ljudi najviše vole i najviše im prija kada im se ukaže jedno takvo poštovanje od strane kolega”, istakao je Slavko Štimac.
(b92)
