Na tri nivoa, kroz četiri stotine eksponata, ova izložba moralno optužuje čoveka da je kao jači potčinio životinje preko neophodne mere. Istovremeno, ona nudi nešto fatalistički umirujuće.
Griža savesti se podrazumeva, ali još nije vreme da se mački prepuste kućne finansije, ili da se border koli koji se dosadjuje upiše na kurs marketinga. Za početak je dovoljno da se shvati kako na ovoj zemlji nismo sami – i Napoleon ima pauka na čelu, kako glasi naziv vunene skulpture Niki de Sen Fal.
„Prva tema su domaće životinje, ali ne samo mačke i psi, već i insekti, paukovi, razne bube sa kojima bez pristanka delimo stan. Drugi tema je ‘Tuđe perje’ – kako koristimo ono što nije naše – životinjsku kožu, krzno, perje, ali se misli i na kolonijalnu prošlost i doba belih imperija. Treća tema je igra reči, ‘Mmrtva priroda’ kao slikarski žanr, ali i ranjena, umiruća priroda“, objašnjava Manuela Amer, kustoskinja izložbe.
Džinovska Plava udovica Pina Paskalija glumi dečju igračku. Puževi mile po fotelji u instalaciji Bena Jakobera, koja kao da je izašla iz Hičkokovog Psiha. Hibrid Snake Lady je delo Džen Hovort, koja je nekad radila pitomije stvari, na primer omot za album „Bitlsa“, Sgt. Pepper.
Nije sve preteće: Iz kolaža Kurta Stenverta, Cveće za mrtvu mačku, izbija iskrena tuga. Nekad preovlađuje ironija, kao kod Cobernigovog Mlitavog tigra na zidu.
„Izložba koristi umetnost kao materijal za veliko pospremanje prošlosti. Kao na poslužavniku su poređane teme trenutno važne za društvo – klima ili relacije moći. Svuda treba uputiti oštar pogled, postavljati prava pitanja i videti kakvi odgovori dolaze“, napominje Manuela Amer.
Nije isto da li se kod čoveka govori o zajedničkim genima iz životinjskog sveta, ili o zverskim instiktima. Kulture i civilizacije se rađaju duž te linije razgraničenja. Za razliku od njih, umetnost se sa semantikom životinje zveri i totema sreće u igri. Nedovršenost i nedorečenost, skoro elementi horora, najbolja su strana ove izložbe.
(RTS)
